Popravljanje produžava „život“

Živimo u svetu u kome plaćamo hiljade dolara za skupe kućne aparate i stotine za elektroniku i druge priključne uredjaje, a ipak, kada se te stvari slome, ne možemo ih popraviti. Može biti da nam nedostaju znanje, alati ili pristup profesionalcima koji znaju kako da ih popravljaju, ali često je to zato što je predmet dizajniran da  nikada ne bude otvoren. Poenta je u tome da su svi pokušaji da se uredjaj popravi osujećeni pri svakom koraku a to ima značajne ekološke reperkusije (da ne spominjemo  finansijske) za planetu čiji su resursi svedeni na mimnimum.

Vreme je da se ovo promeni. Podrška pokretu „Pravo na popravku“ sve više dobija na snazi u Evropi. Radi se o nizu predloga koji bi prisilili proizvodjače da svoju robu  učine dugotrajnijom i lakšom za popravku. Novi standardi bi se odnosili na osvetljenje, televizore, elektronske displeje i velike kućne aparate kao što su perači,
frižideri i mašine za pranje sudova.

Prvo glasanje pokreta tiče se frižidera, održano je 10. decembra i smatra se uspehom. Dogovoreno je da rezervni delovi za frižidere moraju biti zamenljivi korišćenjem uobičajenih alata i bez oštećenja proizvoda.Takodje, rezervni delovi moraju biti dostupni najmanje 7 godina, sa delovima kao što su npr. zaptivači vrata dostupni krajnjim korisnicima,  i termostati i senzori temperature dostupni samo profesionalnim tehničarima za popravke. Profesionalni tehničari takođe imaju pristup informacijama o popravci, dok bi proizvodjači ovu priliku mogli da vide kao mogućnost ostvarenja sekundarnog profita na predmetu koji su već prodali.

Jedna studija je pokazala da je između 2004. i 2012. godine, udeo glavnih kućnih aparata koji su se pokvarili u roku od pet godina porastao sa 3,5% na 8,3%. Druga studija procenjuje da će zbog CO2 koji se emituje u proizvodnom procesu, dugotrajna mašina za veš za više od dve decenije generisati 1,1 tonu manje CO2 nego kratkotrajni model. Mnoge lampe koje se prodaju u Evropi dolaze sa pojedinačnim sijalicama koje se ne mogu zameniti. Dakle, kada se sijalica upakuje, cijela lampa mora  biti odbačena.

Zbog ovakvih apsurdnih primera, dobro je vidjeti da se stvari menjaju. Mančesterska deklaracija, koja je potpisana i predstavljena na FikFest UK u oktobru prošle  godine, bila je uticajna snaga koja nastavlja da daje podršku pokretu „Pravo na popravku“.

Ukoliko vas muči nedoumica šta biste sa ee-otpadom, budite slobodni da nas kontaktirate. Naše usluge uključuju:
Besplatan odvoz uredjaja na celom području Republike Srbije
Besplatan poziv broja telefona 0800-085-085 (9h – 20h) za savete u vezi vašeg EE otpada
Ako imate pitanja pošaljite nam mail na office@ereciklaza.com


Za besplatno sakupljanje elektronskog otpada pozovite nas na 0800-085-085 ili popunite formular za odvoz otpada i mi ćemo se pobrinuti da se sav otpad reciklira na bezbedan i ekološki način