Nedovoljno ljudi informisano o pravilnom odlaganju elektronskog i električnog otpada

Prema podacima Republičkog zavoda za statitistiku, u 2013. godini, blizu 60% stanovništva poseduje računar, a mobilni telefon u proseku menjamo na svake dve godine. Iz dana u dan, tehnologija napreduje, pojavljuju se novi modeli elektronskih uređaja, a stari se zamenjuju novim. Vek novih uređaja je, takođe, dosta kraći od onih koje smo upotrebljavali ranije, tako da se količina otpadnog materijala uvećava svake godine.

Kada se elektonski uređaj pokvari veoma je bitno pravilno postupiti sa njim. Većina i dalje ne zna kako elektronski uređaj pravilno odložiti i koje su sve opasnosti ako se npr. pokvareni frižider ostavi na nekoj divljoj deponiji.

Nepravilno recikliran frižider, odložen na deponiju ili u prirodu ima isti negativan efekat na ozonski omotač kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana. U elektronskom otpadu postoje opasne komponente koje trajno kontaminiraju životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi usled nepravilnog upravljanja.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, PVC plastika, barijum. Ako se otpad odloži u prirodu, sve ove materije razložiće se u zemljište i putem podzemnih voda doći će u kontakt sa ljudima, pre svega preko ishrane. Dalje posledice su: trovanje, trajna oštećenja organa, invalidnost i smrt. Otrovi iz elektronskog i električnog otpada, takođe, štetno utiču na genetiku ljudi što ozbiljno ugrožava naredne generacije.

Zakon o upravljanju otpadom postoji od 2009. godine i predviđa da pravna lica – vlasnici otpada, predaju svoj elektronski otpad ovlašćenim operaterima.

Šta se dešava nakon preuzimanja otpada?

Nakon preuzimanja otpada, on se vraća u fabrike za preradu ovog materijala, koje podrazumevaju odvajanje elemenata kao što su staklo, ferozni i drugi materijali koji se mogu upotrebiti za proizvodnju novih proizvoda.

Ono što, međutim, predstavlja problem jeste da kod elektronskog otpada ne mogu sve materije biti iskorišćene, kao što je slučaj kod recikliranja plastike ili papira pa se takve komponente izvoze operaterima i postrojenjima koja imaju za to uslove i sve potrebne dozvole.

Iako su i u Srbiji u ekspanziji kompanije koje se bave reciklažom elektronskog i električnog otpada i dalje je nedovoljno ljudi informisano o tome. O tome svedoči veliki broj veš mašina, frižidera, televizora koje možemo videti prolazeći pored neke deponije. Nemali broj ovakvog otpada je bačen u reku i na taj način direktno zagađuje životnu sredinu.

Izvor: Katarina Đurić/Uperi prstom

Besplatno sakupljanje elektronskog i električnog otapda

Za besplatno sakupljanje elektronskog otpada pozovite nas na 0800-085-085 ili popunite formular za odvoz otpada i mi ćemo se pobrinuti da se sav otpad reciklira na bezbedan i ekološki način.


Za besplatno sakupljanje elektronskog otpada pozovite nas na 0800-085-085 ili popunite formular za odvoz otpada i mi ćemo se pobrinuti da se sav otpad reciklira na bezbedan i ekološki način