Konkurenti svetskim reciklerima

Pre dve godine investirali smo sedam miliona evra u najmodernije postrojenje nemačkog proizvođača, prošle godine duplirali tretman opasnog otpada a ove, kako stvari stoje, biće urađeno još više.

Prošle godine prerađeno je 10.000 tona električnog i elektronskog otpada, što je duplo veći rast tretiranog otpada u odnosu na 2012. godinu, ali ne radi se o punoj uposlenosti kapaciteta postrojenja, naglašava direktor Ninoslav Milenković i dodaje da postoji prostor za tretman i većih količina otpada. Reč je o modernoj mašini koja je poslednja reč tehnike za reciklažu ovog opasnog otpada, kako kaže Milenković, najbolja u regionu.

Ove godine primetili smo blagi rast u tretiranim količinama u odnosu na isti period prethodne godine, ali prostora za napredak ima dosta kada se uzme u obzir činjenica da Srbija reciklira samo 15 odsto od ukupnog otpada koji generiše„, kaže Milenković i dodaje da ova oprema trenutno predstavlja „Best Available Technology“ u celom svetu.

To nas čini apsolutno konkurentnim na polju EE otpada sa bilo kojim svetskim reciklerom. Mi smo tokom 2012. godine investirali više od sedam miliona evra u izgradnju pomenutog najmodernijeg postrojenja za reciklažu EE otpada. Reciklaža je, pre svega, društveno odgovoran posao koji bez angaržovanja države ne bi ni bio održiv. Zato nas raduje pomak koji je napravljen investiranjem u ekološki sektor. Mi se nadamo da će se takav trend nastaviti, budući da je u interesu svih građana da žive u čistoj i zdravoj sredini„, objašnjava Milenković.

Postrojenje za tretman rashladnih uređaja je trenutno najbolja dostupna tehnologija u svetu

marija-micakovicPostrojenje za tretman rashladnih uređaja „MEWA“ je uvezeno iz Nemačke i po rečima izvršne direktorke, Marije Micaković, to je trenutno najbolja dostupna tehnologija u svetu.

Takve mašine nema od Atine do Linca, tako da smo lideri u reciklaži reshladnih uređaja. Nemačka kompanija je adaptirala ovaj uređaj tako da možemo da radimo i rashladne uređaje i elektronski otpad„, kaže Marija, dodajući da u njihovoj firmi postoji još nekoliko manjih linija domaće proizvodnje.

Prema podacima za proslu godinu, u zemlju je uvezeno 65.000 tona električnih i elektronskih uređaja, čemu treba dodati značajnu količinu proizvoda domaćih proizvođača a sve kompanije u Srbiji reciklirale su oko 20.000 tona ovog otpada. Međutim, kod nas ne postoje postrojenja za sve vrste opasnog otpada, šalje se u Austriju i Nemačku gde se sve to uglavnom koristi kao energent a naši recikleri ovu uslugu moraju da plate.

Jedan frižider nepravilno recikliran ili odložen u prirodi ima isti negativan efekat na ozonski omotač kao jedan automobil za godinu dana ili jedan let za Tokijo. Prošle godine smo reciklirali 100.000 frižidera i iz njih izvukli 15 tona freona, gasa koji pravi efekat staklene bašte. Njegova ponovna upotreba je zabranjena. On se izoluje u namenske boce koje šaljemo u Nemačku na spaljivanje„, objašnjava Marija Micaković.

Ono što ostane od frižidera su tzv. bakarne kokice, plastične granule, kuglice od alumijijuma, prašina pur pene. Taj materijal se zatim može ponovo koristiti, uglavnom u druge svrhe. Reciklaža i zbrinjavanje otpada ne bi bio isplativ posao da nema podsticajnih sredstava od države, jer ovi skupi i komplikovani procesi zahtevaju velike troškove.

Izvor: Privredni žurnal / B. Pejović

Besplatno sakupljanje elektronskog i električnog otpada

Za besplatno sakupljanje elektronskog otpada pozovite nas na 0800-085-085 ili popunite formular za odvoz otpada i mi ćemo se pobrinuti da se sav otpad reciklira na bezbedan i ekološki način.


Za besplatno sakupljanje elektronskog otpada pozovite nas na 0800-085-085 ili popunite formular za odvoz otpada i mi ćemo se pobrinuti da se sav otpad reciklira na bezbedan i ekološki način