Da li japanski model može rešiti problem e-otpada?

Nesavesno i nekontrolisano gomilanje e-otpada postalo je ekološki problem svetskih razmera. Politički moćne i tehnološki napredne države se na različite načine bore sa ovim problemom, sa manje ili više uspeha. Ipak, čini se da je najefikasnije rešenje došlo iz Japana. Primera radi, dok se u SAD-u godišnje reciklira 679000 tona e-otpada, Japan u istom periodu reciklira 2 miliona tona. Pitanje se prirodno nameće: da li japanski model rešenja problema e-otpada treba da usvoje i ostale zemlje sveta? Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, potrebno je razmotriti na koji način se Japan izborio sa činjenicom hiperprodukcije e-otpada.

Japan je još na početku 90ih godina doneo prvi zakon o upravljanju elektronskim i električnim otpadom i time postao prva zemlja sveta koja je problem redukcije e-otpada postavila u pravni okvir. Na donošenje ovog zakona, uticalo je četiri faktora:

1. Prepoznavanje poteškoća u upravljanju e-otpadom koje nisu karakteristične za načine upravljanja drugih vrsta otpadnih materijala
2. Problem manjka deponija, ali i visoko razvijena svest o mogućnosti kontaminacije zemljišta i voda
3. Prepoznavanje benefita u ponovnoj upotrebi matrijala iz dotrajalih i odbačenih uredjaja
4. Potreba za formiranjem i razvijanjem reciklažne industrije e-otpada

Imajući sve ovo u vidu, Japan je 1991. godine izglasao revolucionarni Zakon o reciklaži kućnih aparata.
Vremenom, ovaj zakon je dobijao različite dopune i prolazio kroz odredjene modifikacije. Jedna od najpoznatijih dopuna doneta je 2000. godine, a nalaže formiranje sistema koji će pratiti kretanje e-otpada od mesta gde se generiše do ustanove u kojoj se reciklira. Potrebno je naglasiti da je Japan prvi usvojio ovu strategiju „od kolevke pa do groba“ trafikinga, te da je predstavljala revolucionarni iskorak u borbi za smanjenje e-otpada. Zahvaljujući ovoj dopuni Zakona o reciklaži kućnih aparata, sprečeno je ilegalno odlaganje i/ili recikliranje elektronskog otpada.

Osim zakona o reciklaži e-otpada i sistema za praćenje njegovog kretanja, Japan je i prva zemlja sveta koja je, na nivou upravljanja e-otpada, implementirala sistem Produžene odgovornosti proizvodjača. Time je Japan uspeo da inspiriše i navede proizvodjače na uvodjenje sopstvenog reciklažnog programa, ali i na proizvodnju ekološki prihvatljivih proizvoda.

Na kraju, potrebno je da se zapitamo: šta možemo naučiti od Japana? Ukoliko se vratimo na sam početak teksta, uvidećemo da je donošenju naprednih zakona prethodilo prepoznavanje potrebe i uočavanje hitnosti borbe sa problemom e-otpada. Otud saznajemmo da je prvi uslov za ekološki napredak formiranje i razvoj ekološke svesti. Ovo je moguće samo preko uporne i temeljne edukacije mladih ljudi. Samo obrazovanje može doprineti stvaranju tima inovativnih i savesnih ljudi koji će pronaći kreativne načine za upravljanje e-otpadom. Drugi nauk koji dugujemo Japanu jeste jasno definisani pravni okvir. Bez seta preciznih zakona nemoguće je otpočeti, a još manje zadobiti bitku protiv e-otpada.

Ukoliko vas muči nedoumica šta biste sa ee-otpadom, budite slobodni da nas kontaktirate. Naše usluge uključuju:
Besplatan odvoz uredjaja na celom području Republike Srbije
Besplatan poziv broja telefona 0800-085-085 (9h – 20h) za savete u vezi vašeg EE otpada
Ako imate pitanja pošaljite nam mail na office@ereciklaza.com


Za besplatno sakupljanje elektronskog otpada pozovite nas na 0800-085-085 ili popunite formular za odvoz otpada i mi ćemo se pobrinuti da se sav otpad reciklira na bezbedan i ekološki način